U današnje vreme, lovci se sve češće spominju u negativnom kontekstu — i to najčešće od strane ljudi koji o pojmu „lovstvo“ ne znaju gotovo ništa. Zbog takvog površnog gledanja i neupućenosti pojedinaca, sve češće se čuje i zalaganje raznih organizacija da se lov u potpunosti zabrani.
Problem je u jednoj velikoj zabludi: da je odstrel jedina, pa čak i glavna aktivnost lovaca. Istina je gotovo suprotna — najveći deo posla lovca dešava se daleko od trenutka kada se povuče obarač. Hajde da pogledamo šta lovci zaista rade i da odgovorimo na pitanje iz naslova: da li su čuvari prirode ili nešto sasvim drugo?
Lovci — šta zapravo znate o njima?
Da li ste se ikada zapitali koliko zaista znate o lovu i lovcima? Kada bi vas neko pitao ko su lovci i šta rade, a niste imali blizak kontakt sa njima, verovatno biste rekli da su to naoružani ljudi koji šetaju kroz šumu i pucaju na životinje.
A da li je stvarno tako? Ako lovci samo idu šumom i „ubijaju“, kako je onda moguće da posle više od 120 godina organizovanog lovstva u Srbiji još uvek postoji divljač? Kako to da i danas vidimo divljač u njenom prirodnom okruženju, iako u Srbiji ima preko 80.000 lovaca? Odgovor je jednostavan: zato što lovci divljač čuvaju i uzgajaju, a ne istrebljuju.
Lovac ili krivolovac? To nije ista stvar
Slika „nemilosrdnog ubice“ koju mnogi imaju u glavi zapravo opisuje krivolovca — osobu koja lovi nezakonito, van sezone, bez dozvole i bez ikakvog obzira prema divljači. To nije lovac, već prestupnik protiv koga se bore upravo — lovci.
Pravi lovac deluje po strogim pravilima: položio je lovački ispit, poštuje lovostaj i godišnje planove gazdovanja, i vodi se nepisanim kodeksom ponašanja — lovačkom etikom. Mešati lovca i krivolovca isto je kao mešati vozača i pijanog bahatog vozača koji juri kroz naselje.
Da li lovci brinu o divljači?
Zanimljiva je činjenica da najviše divljači ima baš u zemljama u kojima je lovstvo izuzetno razvijeno. To nije slučajnost. Vreme koje lovac provede u lovištu dok hrani, uzgaja, leči i brine o divljači daleko je veće od vremena koje provede u samom lovu. Evo samo dela tog posla:
- Prihrana zimi: tokom jakih zima i visokog snega lovci iznose hranu na hranilišta da divljač ne bi uginula od gladi.
- Voda leti: u toku velikih vrućina i suše prave i pune pojilišta kako bi obezbedili vodu za sve životinje u lovištu.
- Uzgoj i naseljavanje: veštački uzgajaju i puštaju fazane, jarebice i drugu divljač, i tako obnavljaju brojnost vrsta.
- So i mineralna ishrana: postavljaju solila i dopunsku ishranu koja divljači pomaže da preživi i bude zdrava.
- Sanitarni odstrel: uklanjaju bolesnu i povređenu divljač da se bolest ne bi proširila na zdravu populaciju.
- Briga o staništu: sade remize i zaštitne zasade, održavaju čistine i mir u lovištu da bi divljač imala gde da se skloni i othrani mladunce.
Čuvari ravnoteže u prirodi
Bez prirodnih predatora, brojnost pojedinih vrsta divljači brzo izmakne kontroli — a to nije dobro ni za prirodu ni za čoveka. Regulacijom brojnosti lovci sprečavaju niz problema:
- Štete u poljoprivredi: prenamnožene divlje svinje i druga divljač ume da uništi čitave njive; kontrolom brojnosti štete se drže u granicama.
- Bezbednost u saobraćaju: manje prenamnožene divljači uz puteve znači i manje opasnih sudara sa vozilima.
- Suzbijanje bolesti: proređivanjem i sanitarnim odstrelom usporava se širenje bolesti poput afričke kuge svinja ili besnila.
- Invazivne i prenamnožene vrste: lov na šakala, lisicu ili nutriju štiti sitnu divljač, gnezdarice i domaće životinje.
Borba protiv krivolova i čuvanje lovišta
Lovačka udruženja organizuju čuvarsku službu koja patrolira lovištem, prijavljuje krivolov i štiti divljač od nezakonitog odstrela i postavljenih zamki. Uz to, lovci redovno prebrojavaju divljač i prave godišnje planove gazdovanja — koliko koje vrste ima i koliko sme da se odstreli da bi populacija ostala zdrava i stabilna. Taj posao je bliži radu šumara i biologa nego slici koju nameću protivnici lova. Više o tome kako lov funkcioniše po pravilima piše u tekstovima Zakon o divljači i lovstvu i 8 zakona koje svaki lovac mora da zna.
Lov po pravilima: etika i zakon
Lov u Srbiji nije stihija — strogo je uređen zakonom i lovačkom tradicijom. Svaka vrsta ima svoj lovostaj (period kada je lov zabranjen), svako lovište ima plan gazdovanja, a svaki lovac mora da položi ispit i poštuje lovačke kodekse. Etika nalaže da se ne puca na sve što se pomeri, da se poštuje divljač i da se ranjena životinja uvek prati i skrati joj se patnja. O odnosu lovca prema prirodi više možeš pročitati u tekstu Lovac i priroda.
Više od lova: pomoć zajednici
Lovci su, kao dobri poznavaoci terena i prirode, često prvi na terenu kada zatreba pomoć. Spremni su da priskoče tokom elementarnih nepogoda — poplava, požara, snegom odsečenih sela — i da pomognu i ljudima i životinjama. Redovno učestvuju u potragama za nestalim licima, jer poznaju svaki potok, čistinu i stazu u svom kraju. Lovstvo je i deo ruralne ekonomije: lovni turizam donosi prihod lokalnim sredinama i čuva selo živim.
Zaključak: čuvari, ne psihopate
Kada se sve sabere — prihrana i voda, uzgoj i naseljavanje, borba protiv krivolova, regulacija brojnosti, suzbijanje bolesti i pomoć zajednici — slika lovca kao „psihopate“ jednostavno ne stoji. Lovac je bliži čuvaru prirode nego njenom neprijatelju. Odstrel je samo završnica ozbiljnog, celogodišnjeg posla gazdovanja divljači. Ako o lovu sudimo na osnovu onoga što lovci zaista rade, a ne na osnovu predrasuda, zaključak je jasan.
Često postavljana pitanja
Da li lovci štete prirodi?
Naprotiv — uređen lov čuva ravnotežu u prirodi. Lovci hrane i uzgajaju divljač, štite je od krivolova i regulacijom brojnosti sprečavaju štete u poljoprivredi, saobraćaju i širenje bolesti.
Koja je razlika između lovca i krivolovca?
Lovac deluje zakonito — sa dozvolom, u sezoni, po planu i po etici. Krivolovac lovi nezakonito, van sezone i bez obzira prema divljači. Upravo se lovci bore protiv krivolovaca.
Koliko lovaca ima u Srbiji?
U Srbiji ima preko 80.000 lovaca, a organizovano lovstvo traje više od 120 godina — što je i razlog što je divljač očuvana do danas.
Želite li još informacija?
Ovo je samo mali deo onoga što lovci zaista rade. Više o tome zašto postoje, šta rade kada ne love i zašto su potrebni prirodi možete saznati u sledećem videu. Pogledajte, razmislite svojom glavom i popričajte sa lovcima — sigurni smo da će vam sve biti mnogo jasnije:
https://www.youtube.com/watch?v=eXVzMhdCj9w&t=24s
