Postoje složene situacije i prilike koje se ne mogu regulisati zakonima ili pravnim aktima sa imperativnom snagom - zbog toga su tu lovački kodeksi. Ovo se odnosi pre svega, na odnos lovca prema divljači, na držanje lovca u lovu, na kontakte lovaca između sebe, kao i na druga pitanja iz ove oblasti.
Divljač - Lovački kodeksi
Lovački kodeksi u odnosima prema divljači zauzimaju značajno mesto u ukupnim odnosima društva prema prirodi. Savremene društveno političke ili administrativne zajednice u najvećem broju zemalja, ove odnose reguliše zakonom, podzakonskim aktima, uredbama i naredbama.
Lovačke organizacije koje organizovano deluju u ovoj oblasti, svojim aktima (statutima i pravilnicima) takođe uređuju veliki deo ove materije. Više o samim propisima možete pročitati u tekstu Zakon o divljači i lovstvu. Međutim, postoje složene situacije i prilike koje se ne mogu regulisati zakonima ili pravnim aktima sa imperativnom snagom.
Ovo se odnosi pre svega, na odnos lovca prema divljači, na držanje lovca u lovu, na kontakte lovaca između sebe, kao i na druga pitanja iz ove oblasti.
Dakle, tamo gde prestaje zakon, deluju društvene norme zasnovane na svesti i savesti, na tradicijama i običajima. Lovački kodeksi upravo o tome govore.
Odstrel
Dobar lovac će se starati da i sam, a i njegova lovačka organizacija, u lovište uvek više unese, nego što iz lovišta uzima, i to na način i u periodu kada se populacijama divljači nanosi najmanja šteta.
Lovac će zato loviti samo onu divljač čiji je odstrel dozvoljen u određeno vreme i u određenom broju. Neće dizati pušku na zaštićenu divljač (privremeno ili trajno) a odustaće da puca na sasvim mladu divljač i podmladak, bez obzira na to da li je lovna sezona ili ne.
Način pucanja
Pravi lovac nikada ne puca na zeca u logi ili na ptice na zemlji, na grani ili na vodi.
To je nelovački, neetički i suprotno lovačkim kodeksima. Ne puca se, takođe, oko naselja, salaša pa ni u polju ili šumi, ako su tamo prisutni radnici koji obavljaju svoj redovan posao.
Sigurnost pucanja
Nikada se ne puca u divljač koja se ne prepoznaje, ili se ne vidi dobro, jer sa druge strane može biti čovek, ili se može dogoditi da bude odstreljena divljač čiji je lov trajno ili privremeno zabranjen, ili nije predviđeno da se lovi u tom lovu, ili njen ulov nije uopšte planiran.
U lovu se puca samo onda kada je divljač na puškometu i kada je lovac siguran da će divljač pogoditi tako da je usmrti na mestu i spreči da se ona muči ranjena. Nije lovački radovati se i onda kada je meta pogođena, ali ne smrtno, pa nastavi da trči i leti.
Pravila pucanja
Nikada se ne puca iz velike blizine, jer će divljač ili promašiti ili oštetiti i učiniti neupotrebljivom. Sačmaricom se ne puca na udaljenosti većoj od 50, a kuglarom na 150 metara, jer je mogućnost ranjavanja veoma velika a pogodak slučajan.
Ranjena divljač
Ako se u lovu naiđe na ranjenu divljač treba pucati i prekratiti joj muke, kao što dobri lovački kodeksi nalažu. Kada je sitna divljač pogođena, lovac će upamtiti mesto gde je pala, pronaći je i uzeti je.
Ranjena divljač se najbolje traži dobro obučenim psom. Kada pas pronađe i donese, divljač može da uzme samo vlasnik ili vodič pasa. On će je predati lovcu koji je odstrelio.
Lovački kodeksi - Rukovanje oružjem
Sa puškom lovac mora biti predostrožan. Puška je, govorili su stari lovci, i munja i grom, pa se tako sa njom treba i ponašati.
Neophodno je da se strogo poštuju pravila bezbednosti sa oružjem i u lovu i van njega. Biti krajnje oprezan u rukovanju oružjem - to je pravilo koje uvek važi.
Prema statistikama od sto nesrećnih slučajeva sa oružjem, samo četiri nastaju usled nepredviđenih okolnosti, a svi ostali su posledica neopreznosti i nepoštovanja pravila.
Pravilo grupnog lova
Ako je grupni lov, lovac neće protestvovati zbog mesta koje mu je odredio lovnik, neće se samovoljno pomerati sa mesta koje mu je određeno, ili menjati pravac kojim se učesnici lova kreću, zastajkivati i praviti džep ako je lov pogonom, prigonom ili u kružnom lovu.
Napuštanje lova
Ukoliko nastanu opravdani razlozi da lovac mora da napusti lov, on to može učiniti tek pošto obavesti ostale učesnike lova kao što dobri lovački kodeksi propisuju.
U protivnom oni će pomisliti da se lovcu nešto desilo i tražiće ga da bi mu pružili pomoć. Time se stvaraju velike neprijatnosti i organizatoru, a i učesnicima u lovu što je suprotno onome što dobri lovački kodeksi propisuju.
Ukoliko Vam se svideo tekst podelite ga sa prijateljima i/li kolegama lovcima i širite svest o održanju dobrih lovačkih kodeksa! Pročitajte i srodne tekstove o lovnoj etici i 8 zakona koje svaki lovac mora znati.
