Lovni turizam i uzgoj divljači u Srbiji – neiskorišćen potencijal
Srbija ima odlične prirodne uslove za lovni turizam i uzgoj divljači, ali veliki deo tog potencijala i dalje stoji neiskorišćen. Stručnjaci ga godinama ističu kao isplativ posao – i za velika lovišta i za mala poljoprivredna gazdinstva. U ovom tekstu objašnjavamo zašto je Srbija atraktivna lovna destinacija, kako stoji ekonomija uzgoja divljači i gde su najveće prilike.
Zašto je Srbija atraktivna lovna destinacija
Srbija se odavno nalazi na svetskoj mapi lovišta. Sa ovih prostora potiču vrhunski trofeji – među njima i rekordno vrednovan trofejni srndać ulovljen kod Novog Kneževca, kao i trofejni jelen iz okoline Bačkog Monoštira koji je osvojio titulu svetskog prvaka. Ipak, prihod od lovaca-turista danas je višestruko manji nego pre tri do četiri decenije, što jasno pokazuje koliko prostora za rast postoji.
Zlatno doba i današnje stanje
U periodu od 1970. do 1990. godine Srbiju je godišnje posećivalo između 7.000 i 10.000 stranih lovaca-turista, a prihod od lovnog turizma dostizao je oko 11,5 miliona evra godišnje. Danas se ta zarada procenjuje na svega jedan do 1,5 milion evra. Slično je i sa poribljavanjem lovišta sitnom divljači – unos fazančića je danas višestruko manji nego ranije.
Uzgoj divljači kao posao
Pored organizovanog lova, ozbiljan potencijal leži u farmskom uzgoju divljači. Najisplativijim se smatra uzgoj jelena lopatara, čije meso važi za jedno od najkvalitetnijih, a prerađevine dodatno povećavaju zaradu. U Austriji i Nemačkoj postoje stotine ovakvih farmi, dok ih u Srbiji gotovo i nema – prvenstveno zbog strogih veterinarskih propisa. Pored lopatara, isplative su i farme fazana, poljskih jarebica i divljih pataka.
Primer: koliko košta, a koliko vraća uzgoj jelena lopatara
Prema procenama struke, četvoročlano gazdinstvo moglo bi da obezbedi egzistenciju uzgojem oko 100 jelena lopatara. Okvirni račun izgleda ovako:
- Matično stado od oko 20 grla (3–5 mužjaka i 15–17 ženki) – oko 10.000 evra
- Ograda na dva do pet hektara livada i šume – oko 2.000 evra
- Bunar – od oko 200 evra u ravnici, do 1.000–2.000 evra u brdsko-planinskim predelima
- Stado za četiri godine naraste na oko 100 grla
- Godišnji prihod sa 100 grla – oko 12.000 do 13.000 evra
Uloženo se, prema tim procenama, vraća za oko pet godina – a brže ako se poljoprivrednici udruže i prodaju prerađeno, a ne sirovo meso.
Šta bi pomoglo razvoju
Kao mere koje bi pokrenule sektor najčešće se navode: ublažavanje uslova za registraciju lovišta (koji trenutno iznosi 2.000 hektara), veći podsticaji za uzgoj zečeva, fazana i druge divljači, kao i davanje neiskorišćenog državnog zemljišta u dugoročni zakup za formiranje lovišta. Posebno se upozorava na oprezno korišćenje pesticida, kako bi se izbegli slučajevi trovanja divljači poput pomora srna u Novoj Crnji 2018. godine.
Česta pitanja
Da li je lovni turizam isplativ u Srbiji? Jeste – uslovi su odlični, a potencijal velik. Prihodi su danas višestruko manji nego pre nekoliko decenija, pa ima mnogo prostora za rast.
Koja divljač je najisplativija za uzgoj? Jelen lopatar važi za najisplativijeg, a isplative su i farme fazana, poljskih jarebica i divljih pataka.
Koliko košta početak uzgoja jelena lopatara? Okvirno oko 10.000 evra za matično stado od ~20 grla, plus oko 2.000 evra za ogradu i 200–2.000 evra za bunar, zavisno od terena.
Koliko hektara je potrebno za registraciju lovišta? Trenutni uslov je 2.000 hektara, uz predloge da se taj prag ublaži.
