Divljač nije samo predmet sporta i zabave lovca, već predstavlja i veliko ekonomsko bogatstvo, koje se koristi ne samo zbog mesa i krzna već i putem lovnog turizma. Zato je pre prijema budućeg mladog lovca potrebno proveriti kakvi su njegovi pogledi na izneta pitanja i odnose, pa tek onda odlučiti da li je pogodan da postane lovac, sa svim pravima i dužnostima.
Odnos lovca i prirode daleko je složeniji nego što se na prvi pogled čini. Pravi lovac nije samo neko ko odlazi u lovište da odstreli divljač — on je ceo život vezan za prirodu, za njeno očuvanje i za ravnotežu bez koje ni divljači ni lova ne bi bilo. U ovom tekstu govorimo o tom odnosu: šta lov zaista predstavlja savremenom čoveku, zašto je uloga lovca u zaštiti prirode nezamenljiva i kako lovac svojim radom vraća prirodi ono što iz nje uzima.
Šta lov predstavlja savremenom čoveku
Lov predstavlja sport, rekreaciju, hobi i razonodu savremenog čoveka otuđenog od prirode; čoveka koga još uvek podstiču nagoni i osećanje da se, koliko je to moguće, vrati prirodi — u stvari, da se vrati samom sebi.
Lov omogućava čoveku da se bar privremeno skloni iz svakodnevice opterećene brigama, radom, saobraćajem, smogom, sukobima sa sobom i bližnjima. Za vreme lova, ma koliko on bio naporan, lovac se odmara uživajući u lepoti prirode i divljači i u druženju sa drugim lovcima različitih zanimanja i socijalnih statusa.
Ova povezanost čoveka i lova stara je koliko i samo čovečanstvo — o tome kako se lov razvijao kroz istoriju pisali smo u tekstu Lov kroz vekove.
Lovac i priroda: veza koja traje cele godine
Družeći se u prirodi i sa prirodom, uviđajući svu lepotu biljnog i životinjskog sveta, čovek se oplemenjuje i obogaćuje svoja osećanja i svoj odnos, kako prema prirodi, tako i prema sebi i drugima koji ga okružuju.
Za razliku od posmatrača koji u prirodu zalazi povremeno, lovac je sa njom povezan tokom cele godine. On poznaje svaki deo svog lovišta — staze kojima divljač prolazi, mesta gde se hrani i pojila kojima dolazi na vodu. To znanje ne stiče se preko noći, već godinama pažljivog posmatranja, i upravo ono razlikuje pravog lovca od običnog strelca.
Pravi lovac sve to doživljava utoliko više i dublje jer je i izvan lovne sezone u kontaktu sa divljači; brine se o njoj, hrani je i čuva od grabljivaca i štetočina, nevremena i gladi.
To što lovac odgajivač za vreme lovne sezone lovi divljač, koju inače uzgaja i čuva, ne umanjuje vrednost njegove intervencije u prirodne odnose divljači i njene životne sredine. Plansko i racionalno korišćenje divljači kroz lov sastavni je deo savremenog lovnog gazdovanja.
Uzgoj i prihrana: šta lovac daje lovištu
Najveći deo posla pravog lovca odvija se van lovne sezone, daleko od puške. Zimska prihrana je možda i najvažniji od tih poslova: kada sneg prekrije hranu i temperatura padne duboko ispod nule, divljač bez pomoći čoveka teško preživljava. Lovci zato postavljaju hranilišta i solišta, dopunjuju ih senom, kukuruzom, žitaricama i mineralnim dodacima, i redovno obilaze teren da provere brojnost i zdravlje životinja.
Pored prihrane, tu su i uređivanje lovišta, sadnja remiza (zaklona i zaštitnih pojaseva), održavanje pojila i zaštita mladunaca u periodu podmlađivanja. Sve to zahteva vreme, trud i sopstvena sredstva — a rezultat je zdrava i brojna populacija divljači koja lovištu vraća ravnotežu. Upravo je to smisao održivog lova: uzeti manje nego što se u lovište unese.
Ekološki uslovi i pritisak na staništa
Savremeni ekološki uslovi, izgradnja saobraćajnica, naselja i industrije i intenzivna poljoprivredna proizvodnja smanjuju prostorne, prehrambene i druge pogodnosti za opstanak divljači.
Lovac je tu da svojom aktivnošću ublaži uticaj tih promena koje negativno utiču na život i razmnožavanje divljači. Ako dođe do naglog smanjenja brojnosti pa i nestanka nekih vrsta divljači, čovek se mora ozbiljno zabrinuti i za svoj život, svoju sudbinu i budućnost generacija koje dolaze.
Čovek, naime, živi u istoj sredini u kojoj živi i divljač, jede istu hranu, ili hranu poreklom iz istog staništa, pije istu vodu i diše isti vazduh. Ono što se dešava divljači u pogoršanim ekološkim uslovima, čeka i čoveka u bližoj ili daljoj budućnosti. Otuda je neophodno da se ne samo lovci već svi ljubitelji i zaštitnici prirode bore za poboljšanje uslova života životinjskog sveta i njegovo očuvanje i unapređivanje.
Svakog lovca treba da raduje kada umesto „mrtve prirode” vidi da život buja u njegovoj okolini, da pored njega u prirodi ima i drugih živih stvorenja, da su ona zdrava i da se razmnožavaju. Radost je utoliko veća ukoliko je sam lovac tome doprineo svojim radom i sopstvenim sredstvima.
Lovac kao čuvar prirode
U javnosti se ponekad stvara pogrešna slika o lovcu kao o nekome ko samo uzima. Istina je gotovo suprotna: bez lovaca koji brinu o lovištima, mnoge vrste divljači u našim krajevima bile bi znatno ugroženije. Lovci su često prvi koji primete bolest u populaciji, krivolov ili zagađenje, i prvi koji reaguju. Oni suzbijaju krivolov, prijavljuju štetočine i prekomernu brojnost predatora i pomažu pri prebrojavanju divljači.
Upravo zato su lovačka etika i pisana pravila ponašanja u lovištu toliko važni — oni čuvaju granicu između odgovornog lova i pukog odstrela. O tome smo detaljno pisali u tekstovima Lovna etika i Lovački kodeksi.
Životna sredina i odgovornost lovca
Stalno nastojanje društva da se ublaže i poprave veoma poremećeni prirodni uslovi životne sredine u stvari je put da mu se omogući biološki opstanak. Kada se radi o divljači i njenim staništima, uloga lovca je skoro nezamenljiva.
Otuda se čovek koji se opredeli za lov, koji želi da postane lovac, suočava sa velikom sopstvenom odgovornošću za uzgoj, zaštitu i racionalno korišćenje divljači.
Dužnost lovca je pre svega da zajedno sa ostalim segmentima društva doprinese da se prirodna bogatstva, pa i divljač kao njihov sastavni deo, planski i racionalno koriste. Ta odgovornost čini razliku između lova kao pljačke prirode i lova kao njenog održivog korišćenja.
Želite da postanete lovac?
Ako vas ovaj odnos prema prirodi privlači, postati lovac znači prihvatiti i sva ta prava i dužnosti — od poznavanja propisa, preko brige o divljači, do poštovanja etike u lovištu. Pre prve puške dolaze znanje i odgovornost. Dobar početak je da se upoznate sa osnovnim pravilima kroz naš tekst 8 zakona koje svaki lovac mora znati, kao i sa širim okvirom propisa u tekstu Zakon o divljači i lovstvu.
Na kraju, lovac i priroda su nerazdvojni. Onaj ko to razume ne posmatra lov kao nadmetanje sa prirodom, već kao učešće u njoj — sa punom svešću da o zdravlju lovišta zavisi i zadovoljstvo lova, i budućnost divljači, i na kraju, budućnost samog čoveka.
