Lov u praistoriji: preživljavanje i prvi saveznik – pas

Čovek je vekovima usavršavao veštinu lovljenja. U početku je lov bio individualan i služio je isključivo za zadovoljenje potrebe za hranom. Vremenom čovek počinje organizovano da se bavi lovom, usavršavajući i tehniku i oružje.

Od samih početaka ljudske zajednice lov je čoveku bio osnovna preokupacija i glavno angažovanje. Kao rezultat te delatnosti, posle dugog vremena ispoljio se proces domestikacije životinja. Nesumnjivo je da je lov divljih životinja preteča celokupnog stočarstva — od prvih faza pripitomljavanja do današnjih savremenih sistema držanja stoke.

Sve to vreme, kao čovekov neizbežan pratilac u lovu javlja se pas, koga je čovek oblikovao za različite vrste i načine lova. Razvojem zemljoradnje i stočarstva lov prestaje da bude jedini izvor egzistencije i polako počinje da postaje sport i zabava.

Lov u starom veku: privilegija robovlasnika

U robovlasničkom društvu lovom su se bavili samo robovlasnici. Oružje za lov u tom periodu bili su luk i strela, mačevi, noževi i koplja, kao i lov pomoću užeta (laso). U tom vremenu su se u lovu, pored pasa, upotrebljavale i ptice grabljivice — preteča kasnijeg sokolarenja.

Lov u srednjem veku: zlatno doba sokolarenja

U srednjem veku lov ostaje privilegija vlastele — kao sport i zabava, ali polako počinje i da donosi prihode. Kao privredna grana, lov u tom periodu zarađuje prodajom mesa, krzna i kože divljači, a trguje se i lovačkim psima i sokolovima.

Posebna karakteristika lova u srednjem veku je lov sokolarenjem. Vlastelin je, jašući na konju, nosio sokola na ruci ili ramenu i puštao ga na divljač. Iza njega su išli pomagači koji su na stalku nosili više sokolova, kao i vodiči pasa koji su puštali pse po lovištu da dignu divljač.

Sokolarenje je svoj vrhunac i najveću ekspanziju imalo upravo u srednjem veku. Krajem XVIII veka počinje da gubi na značaju — razlog je sve veće interesovanje za lov vatrenim oružjem.

Novi vek: vatreno oružje menja lovstvo iz korena

Novi vek i pojava vatrenog oružja donose velike promene u lovstvu. Pre svega, menjaju se sami načini lova. Lov dobija pravo građanstva — lovilo se ko je kad želeo i koliko je hteo, bez ograničenja.

Ovakav nekontrolisani lov vatrenim oružjem rezultirao je drastičnim smanjenjem brojnosti divljači. U to vreme i u Srbiji, uprkos raznim uredbama o zabrani lova u doba dinastije Obrenović, brojnost divljači nastavlja da opada.

Shvativši ozbiljnost situacije, lovci se okupljaju i organizuju radi napretka i zaštite. Krajem 19. veka širom Evrope počinju da se osnivaju lovački klubovi, udruženja i savezi — temelj modernog, organizovanog lovstva.

19. i 20. vek: od lova ka gazdovanju divljači

Tokom XIX veka javljaju se prvi pokušaji aktivnog mešanja čoveka u populacije divljih životinja, sa željom da čovek postane odgajivač divljači. Prvi zahvati odnosili su se na odabir pojedinih jedinki za odstrel po određenim kriterijumima, a primenjuju se i mere poput prihranjivanja divljači tokom nepovoljnih zimskih uslova.

Sve te aktivnosti u početku su se zasnivale na skromnom i nesistematizovanom iskustvu pasioniranih lovaca. Sredinom XX veka iskustva se i dalje prikupljaju, ali se podaci sada sistematski registruju, čime raste fond znanja. Sve to doprinelo je da se 1954. godine održi 1. Međunarodni kongres biologa divljači.

Ukupan razvoj omogućio je da 50-tih godina počnu intenzivna istraživanja, a uporedo s tim lov prerasta u lovnu privredu. Potiskuju se improvizacije i polovične mere, a zahtevaju se jasno definisani ciljevi i postupci koji što manje narušavaju zakonitosti u biocenozi, a istovremeno doprinose efikasnijem gazdovanju.

Savremeno lovstvo: zaštita, gazdovanje i lovni turizam

Razvoj lovstva izazvan je promenama u društvu, a naročito izraženim promenama u životnoj sredini. Ti uticaji snižavaju optimalni nivo za život i reprodukciju divljači, što za posledicu ima smanjenje ukupne brojnosti populacija. Danas su blaže forme narušavanja staništa česte, a ima i staništa toliko promenjenih da ne obezbeđuju ni minimalne uslove za opstanak divljači.

Zbog svega toga neophodna je smišljena, planska i aktivna intervencija odgajivača divljači kako bi se obezbedila odgovarajuća brojnost. Ta potreba odnosi se i na slobodne populacije i na divljač gajenu u posebnim objektima, pod neposrednim uticajem čoveka. Ispunjenje rastućih zahteva moguće je na dva načina:

• Mere u slobodnim populacijama — od očuvanja optimalnih uslova sredine i zaštite divljači, do racionalnog plana godišnjeg odstrela, sa ciljem boljeg reproduktivnog odnosa i preživljavanja.
• Proizvodnja divljači u posebnim centrima — najčešće proizvodnja podmlatka koji služi za naseljavanje staništa.

Značajno povećanje potreba dodatno je uslovljeno razvojem lovnog turizma, vrlo specifičnog oblika lova koji je u stalnom usponu. Uz to, sva divljač bi trebalo i morala da bude zaista divljač — pripremljena za život u staništu i sposobna za preživljavanje. Nedopustivo je doprinositi pripitomljavanju, koje je često u tesnoj vezi s veštačkim povećanjem proizvodnosti divljači.

Česta pitanja o istoriji lova

Kada je lov prestao da bude izvor preživljavanja? Sa razvojem zemljoradnje i stočarstva lov postepeno prestaje da bude osnovni izvor hrane i počinje da prelazi u sport i zabavu, da bi kroz vekove prerastao u privrednu granu i gazdovanje divljači.

Šta je sokolarenje? To je lov pomoću dresiranih ptica grabljivica (najčešće sokola), karakterističan za srednji vek, kada je doživeo svoj vrhunac. Lovac pušta sokola na divljač koju psi i pomagači podignu iz zaklona.

Zašto je vatreno oružje promenilo lovstvo? Omogućilo je lakši i masovniji lov, što je dovelo do naglog pada brojnosti divljači — a upravo je to pokrenulo osnivanje lovačkih udruženja, donošenje zakona i razvoj gazdovanja divljači.

Kakvu ulogu je pas imao kroz istoriju lova? Pas je čovekov najstariji lovački saveznik — kroz vekove je oblikovan u različite rase i namene, od podizanja divljači do donošenja odstreljene divljači.

Od istorije do savremene lovačke opreme

Lov se kroz vekove menjao, ali strast prema njemu ostaje ista — danas je samo prati savremena oprema. Ako se spremaš za sezonu, pogledaj u HORN ponudi optičke nišane i lovačke dvoglede, a za vernog pratioca iz priče — opremu za pse. Tu su i lovačka odeća i obuća za sve sezone.

Voliš ovakve teme? Pogledaj i tekst o lovnoj etici i tradiciji lova.